Vuk Hamović je najveći tragovac strujom u Jugoistočnoj Evropi. Vlasnik je većinskog udela u kompaniji EFT koja posluje u 18 država, a koja osim trgovine gigavatima, poseduje i rudnike, a od skora gradi i termoelektranu u BIH, kao prvi značajnijih elektroenersetski objekat koji je izgrađen na Balkanu nakon raspada Jugoslavije.
Hamović je rođen 1949. godine u Beogradu u generalskoj kući. Zabeleženo je da su i njegovi preci sa očeve strane imali sklonosti za poslovanje i da su u Austro-Ugraskoj trgovali kafom i hranom. S druge, majčine strane, Vuk navodno ima i hrvatsko plemićko poreklo. No, ova porodica se menjala kako su se menjale i epohe. Vukovi roditelji su bili nešto drugo, znatno bliži komunizmu od svojih predaka i oboje, otac i majka, učesnici NOB-a.
Inače, Vukov otac, Ratomir M. Hamović, bio je narodni heroj i važna figura Titove Jugoslavije. Poznat i kao kapetan Rade sa Romanije, on je bio jedan od onih školovanih predratnih oficira koji su se odmah po nemačkoj okupaciji pridružili partizanima. U ratu je upoznao svoju prvu suprugu i Vukovu majku, partizanku Ljerku Dubrešić.
Nakon rata, Hamović je postao general JNA, a kasnije i načelnik generalštaba. Stanovao je sa porodicom na Dedinju, a osamdesetih se preselio u Ljubljanu. No, tokom svojih vojnih nameštenja, često se privremeno selio, što je mladom Vuku omogućilo da upozna sve krajeve SFRJ. Sa odlaskom Aleksandra Rankovića, u nemilost Josipa Broza pao je i general Hamović, koji se posle toga samo mirno penzionisao.
Prema zabeležnim anegdotama, Vuk i njegova sestra su strogo vaspitani u roditeljskoj kući. Kao odličan đak, čiji nekadašnji profesori govore da je bio izuzetno inteligentan, Vuk Hamović je upisao Ekonomski fakultet na Univerzitetu u Beogradu, završio ga 1972. godine i potom dve godine kasnije, magistrirao. Tako očigledan uspeh na studijama preporučio je mladog Hamovića za najbolje poslove u socijalističkoj Jugoslaviji. Zaposlio se u velikom i moćnom preduzeću Energoprojekt gde je radio sledećih deset godina u delu pod nazivom Energodata.
Zanimljiv je posao kojim se Hamović bavio u Energodati, jednom od prvih jugoslovenskih IT preduzeća koje je uvodilo prve kompjutere u pošte i banke. Tu je Vuk Hamović radio i na razvoju prvog jugoslovenskog PC računara, TIM 011, ali njegova karijera nije podelila potonju sudbinu ovog pravog pionira među računarima. Hamović se uzdigao do samog vrha Energoprojekta, gde je ušao i u poslovni odbor.
U smiraj socijalizma, Hamović odlučuje da se okuša u privatnom sektoru, gde prenosi svoje iskustvo iz Energoprojekta. Zajedno sa Aleksom Klormanom, 1987. godine osniva kompaniju Milnah, a već godinu dana kasnije, Hamović napušta ovaj posao i zajedno sa Zoranom Drakulićem osniva firmu Ist Point, koja se registruje na Kipru zbog mnogih poreskih olakšica. Ni saradnja sa Drakulićem nije potrajala, pa Hamović osniva novu kuću Yu Trust. No, svoj ulog u Ist Pointu prodaje Drakuliću tek 1992. godine. Sve ovo vreme, provedeno u firmama pod raznim imenima, on se bavi finansijskim transakcijama, otkupljujući dugove za brojne kompanije i zemlje širom sveta.
Međutim, 1992. godine, ratne okolnosti i zavedene sankcije sputavaju sve dalje Hamovićeve poslove i on odlučuje da svoj posao prenese u London. Tu počinje da radi za GML International, firmu koja se bavi velikim finansijskim aranžmanima i povećava red veličine svojih poslova. Pod okriljem ove kompanije ostaje do kraja devedesetih, sve više rešavajući finansijske probleme u energetskom sektoru.
To ga nagoni da 2000. godine osnuje kompaniju EFT (Energy Finansing Team) koja počinje da trguje viškovima struje na Zapadnom Balkanu, postajući izuzetno brzo lider u ovo poslu, poznat i po tome što zapošljava malo osoblja koje uspeva da odgovori na energetske izazove čitavih regiona.
Vuk Hamović živi i radi u Londonu.
